Šta je nama zbor?

Prvi skupovi onoga što danas predstavlja Zbor Stari grad bili su početak jedne nove ere udruživanja građana, ovoga puta bez patronata države u vidu socijalističkog samoupravljanja koje su pamtili stariji, ali ni uobičajenih inicijativa, udruženja, partija, narodnih tribuna koje poznajemo iz novije istorije.

Za mnoge Starograđane, osnivanje Zbora značilo je da konačno postoji mesto gde mogu da izraze svoj stav prema društvu i politici. Za neke je to bilo mesto na kojem mogu da dođu do izražaja i pokušaju da pronađu saborce za svoje društvene teorije i prakse, ali za najveći broj ljudi to je bilo mesto gde su mogli svoje komšije da sretnu i upoznaju. 

Grupa, kao i svaka grupa, ima svoje pravilnosti, uspone i padove koje nismo izbegli ni mi.  Ono što je, ipak, vremenom svima postalo jasno jeste činjenica da je zbor, upravo zbog njegove suštinske nestrukturiranosti, ostajao otvoren i za one koji nisu odmah došli do izražaja, i za one koji su „pregoreli“, ali i za one koji su se konfrontirali. Odlazili smo i vraćali se, svaki put iznova iznenađeni time da je grupa preživela uprkos našem odsustvu, što je za svaki pojedinačni ego bila i najvažnija lekcija – bez svakog se može. 

Ako se odmaknemo bar korak od prvobitne strateške odluke da se zbor osniva kao podrška studentskim zahtevima za odgovornošću u slučaju pada nadstrešnice u Novom Sadu, videćemo da je najvažniji rezultat osnivanja zbora bio osvešćivanje i osnaživanje građanske svesti o tome da je moć u našim rukama, pod uslovom da znamo šta sa njom da radimo. Ogroman put smo prešli od faze potrage za identitetom na starim floskulama levog i desnog, nacionalnog i kosmopolitskog, starog i novog – do toga da se, zajedno, određujemo prema najmanjem zajedničkom imenitelju i radimo na tome da se ovaj grad i ova zemlja vrate svojim građanima. 

• Da diskusiju vodimo unutar „formata“ (ograničen broj reči, ograničeno trajanje, institut replike, pitanja i tehničke primedbe)
• Da i kada naš predlog bude odbijen (a dešava se), drugi put dođemo spremniji i sa boljim argumentima
• Da tražimo i pronalazimo saveznike
• Da se međusobno slušamo i čujemo
• Da prihvatimo činjenicu da neko drugi ima bolju ideju, ili bar prihvatljiviju u datom trenutku i okolnostima
• Da primenimo mehanizme direktne demokratije svuda gde je svrsishodno
• Da kad se umorimo od ubeđivanja, objašnjavanja, procedura i odobrenja, možda počnemo više da poštujemo delegiranje i preuzimanje odgovornosti i da mnogo bolje i mudrije počnemo da biramo svoje predstavnike - sa punom svešću o tome šta je njihov a šta naš posao.

U budućnosti, kakva god bila, svaka vlast trebalo bi da ovakvo udruživanje poštuje i neguje, jer ideje i načini njihovog sprovođenja iznenađujuće lako i tačno dolaze od upravo od građana. Uvereni u to da nema potrebe „prodavati“ nam narativ, sada vidimo i znamo da upravo naše potrebe treba da budu putokaz za sprovodioce odluka, odnosno birokrate koji će od građana dobiti mandate da viziju pretoče u politiku. 

Iskustvo organizovanja građana u zborove moglo bi u mnogome da unapredi način na koji participiramo u političkom životu. Lako je zamisliti da će građani odlučivati o tome kako izgleda njihovo neposredno okruženje, kakva se naselja projektuju i grade, kako se distribuira novac sakupljen od poreza. Nikada ne smemo da zaboravimo da je Stari grad najbogatija opština u Srbiji po svojim prihodima, ali da bi to moralo da se vidi i oseća na ulicama i među njenim stanovnicima.

Svi znamo da danas to nije slučaj, a da li će postati – od nas zavisi. Kakvi smo mi, tako će nam izgledati život ovde. Založiti se za sebe možda je najbolje što u svom jedinom, ograničenom životu možemo da postignemo, uz punu svest o tome da postoje potrebe koje možda nisu naše u ovom trenutku, ali predstavljaju bazu onoga što je nekom od životne važnosti već sada. 

Da li ćemo imati više geronto domaćica, neku vrstu funkcionalnog dnevnog boravka za stare i neki novi objekat namenjen invalidnim licima, ili ćemo se opredeljivati za komercijalizaciju svih preostalih površina – moglo bi da zavisi isključivo od nas.

Mehanizmi direktne demokratije najbolje će se pokazati u malim i kompaktnim opštinama kao što je naša. Građani će donositi dobre odluke isključivo na osnovu istinitih informacija i podataka, a ne poluinformacija, populističkih i pristrasnih interesa.  Moć se nalazi i sa jedne i sa druge strane odlučivanja, horizontalno se odlučuje a vertikalno se sprovodi samo onda kada izbori zaista postoje.

Suštinsko je pitanje samo jesmo li kao građani spremni da se za svoj izbor i izborimo.