Prava na protestu u Srbiji: zakon o javnom okupljanju, legitimisanje i privođenje
Tvoja prava na protestu u Srbiji — šta kaže Zakon o javnom okupljanju, šta policija sme a šta ne, kako se ponašati pri legitimisanju i privođenju. Praktičan vodič.
Pravo na protest nije milost vlasti — to je tvoje ustavno pravo. Mnogi to ne znaju, pa trpe zastrašivanje, legitimisanje bez razloga ili odustaju od okupljanja misleći da im treba nečija dozvola. Ne treba. Evo šta tačno piše u zakonu i kako da koristiš svoje pravo.
Ustav je jasan: mirno okupljanje je slobodno
Član 54 Ustava Republike Srbije kaže: "Mirno okupljanje građana je slobodno. Okupljanje u zatvorenom prostoru ne podleže odobrenju, ni prijavljivanju."
Ovo nije sitnica. Ustav — najviši pravni akt u državi — garantuje ti pravo da se okupiš sa drugim građanima. To pravo nije poklon vlasti koji može da se oduzme kad nekom ne odgovara. To je temelj demokratije.
Kad se okupljamo u zatvorenom prostoru (sala, kafić, nečiji stan), država nema šta tu da traži. Nema prijave, nema dozvole, nema najave. Možeš da organizuješ tribinu, sastanak, projekciju filma — bez ikakvog kontakta sa vlastima.
Kako funkcioniše prijava okupljanja na otvorenom
Okupljanja na ulicama, trgovima i drugim javnim prostorima prijavljuju se — ali se ne odobravaju. Ovo je ključna razlika koju vlast često pokušava da zamagli.
Organizator podnosi prijavu nadležnoj policijskoj stanici prema mestu gde se okupljanje održava. Rok je najmanje 5 dana pre planiranog okupljanja. U prijavi navedeš vreme, mesto, očekivani broj učesnika, svrhu okupljanja i podatke o organizatoru.