Urušena zgrada u ulici Džordža Vašingtona u Beogradu: ko je odgovoran?

U subotu, 1. februara, srušila se zgrada na adresi Džordža Vašingtona 20-22, nadomak Bajlonijeve pijace. Popustila je skela koja je pridržavala dotrajalu konstrukciju, a fasada i deo objekta obrušili su se na trotoar i parkirane automobile. Pukom srećom, u tom trenutku niko nije prolazio - u suprotnom, posledice bi mogle biti fatalne.

Ovaj incident nije iznenađenje za stanare okolnih zgrada. Objekat je godinama stajao napušten, vidno oronuo, sa skelom koja je više služila kao vizuelna kulisa nego kao stvarna zaštita. Prolaznici su ga zaobilazili. Upozorenja nije bilo. A onda se zgrada jednostavno srušila.

Prema podacima iz Agencije za privredne registre, vlasnik parcele je firma Dijagoninvest iz Novog Sada. Direktor i vlasnik kompanije je Nenad Vojinov. Dijagoninvest se bavi razvojem projekata o nekretninama i izgradnjom stambenih i nestambenih zgrada, sa sedištem na Bulevaru Evrope u Novom Sadu.

Vojinov je povezan i sa firmom Dijagonala, koja je trenutno u procesu likvidacije. Ta firma se u Novom Sadu pominjala u kontekstu više sporova oko privatne imovine, a prema dostupnim informacijama, protiv nje su vođeni sudski postupci. Dijagoninvest i povezana lica evidentirani su i kao donatori Socijalističke partije Srbije.

Ovo pominjemo ne da bismo prejudicirali krivicu, već da bismo ukazali na obrazac: objekti koji godinama propadaju na atraktivnim lokacijama često imaju vlasnike koji ili čekaju povoljniji trenutak za gradnju, ili jednostavno zanemaruju svoje obaveze — računajući da ih niko neće pozvati na odgovornost.

Zakon je jasan: svaki vlasnik nepokretnosti dužan je da održava objekat tako da ne ugrožava bezbednost okoline. Ovo važi bez obzira na to da li vlasnik koristi objekat ili ne, da li planira gradnju ili čeka bolje dane.

Gradski urbanista Marko Stojčić je u izjavama za medije više puta objašnjavao da grad može da izvrši inspekcijski nadzor i naredi sanaciju objekta ako on svojim stanjem ugrožava bezbednost. Međutim, grad nema pravo da troši budžetska sredstva na privatnu imovinu — što znači da može samo da vrši pritisak, ali ne i da sam sanira problem.

U praksi, taj pritisak često izostaje. Vlasnici ignorišu naloge, inspekcija nema kapacitete, a građani koji svakodnevno prolaze pored takvih objekata ostaju prepušteni sreći.

Procenjuje se da u Srbiji ima do 50.000 napuštenih stambenih i poslovnih zgrada, a najveća koncentracija je u Beogradu. Razlozi su različiti: sporno vlasništvo, nelegalna gradnja, stečaj investitora, nerešeni nasledni sporovi. Neke od tih zgrada stoje u centru grada decenijama.

Evo samo nekoliko primera iz Beograda: zgrada u Bulevaru despota Stefana, gde su ljudi uplatili stanove koji nikada nisu završeni; bivša zgrada Beobanke na Zelenom vencu, godinama ruglo centra; napušteni akva-park u Bloku 44, projekat koji je propao pre nego što je završen. I to su samo najpoznatiji slučajevi.

Na Starom gradu, gde je svaki kvadratni metar na ceni, ovakvi objekti nisu samo estetski problem - oni su direktna pretnja životima građana.

Iako je parcela u Džordža Vašingtona u privatnoj svojini, to ne oslobađa opštinske i gradske institucije odgovornosti. Građevinska inspekcija ima ovlašćenje - i obavezu - da reaguje kada objekat predstavlja opasnost. Pitanje je zašto to nije učinjeno pre nego što se zgrada srušila.

Odeljenje za građevinske poslove opštine Stari grad nadležno je za izdavanje građevinskih dozvola i nadzor nad izgradnjom. Komunalna inspekcija i građevinska inspekcija grada Beograda nadležne su za kontrolu stanja objekata i nalaganje sanacije. Sekretarijat za inspekcijske poslove grada Beograda koordinira rad inspekcija.

Nijedna od ovih institucija nije sprečila urušavanje, iako je objekat godinama bio vidljivo opasan.

Zbor građana Starog grada zahteva hitno utvrđivanje odgovornosti - kako vlasnika objekta, tako i nadležnih institucija koje nisu reagovale na vreme. Tražimo da se objavi ko je vršio nadzor nad ovim objektom, kada je poslednji put izvršena inspekcija i kakvi su nalozi izdati. Tražimo i da se objavi koliko još ovakvih objekata postoji na teritoriji Starog grada i šta se preduzima da se spreče slični incidenti.

Ovo nije samo pitanje jedne zgrade. Ovo je pitanje sistema koji toleriše da ruševine godinama stoje usred grada, čekajući da se nešto desi. Ovoga puta smo imali sreće. Sledeći put možda nećemo.

Ako primetite objekat koji predstavlja opasnost, možete podneti prijavu građevinskoj inspekciji grada Beograda. Prijava se može podneti pisanim putem ili elektronski, a inspekcija je dužna da postupi i obavesti vas o ishodu. Takođe možete prijaviti problem opštini Stari grad, koja može da prosledi prijavu nadležnim službama.

Ako imate fotografije ili druge dokaze o stanju objekta pre urušavanja, sačuvajte ih - mogu biti relevantni u eventualnom postupku utvrđivanja odgovornosti.