Završen je Beogradski marš: 39 kilometara, osam opština, jedna poruka

Četrnaestog marta 2026. godine, godinu dana od kako su Studenti u blokadi pozvali građane da se organizuju u zborove, mi, beogradski zborovi, prepešačili smo 39 kilometara kroz grad. Šetnja od Vukovog spomenika do Studentskog parka pokazala je da smo tu i da nismo stali na rečima.

39 kilometara - ruta koja nije slučajna

Kolona je krenula u osam sati ujutru i prošla Bogosloviju, Pančevački most, Zrenjaninski put, Borču, Krnjaču, Crvenku, Pupinov most, Zemun, Novi Beograd, Gazelu, Autokomandu i Slaviju pre nego što je stigla na Studentski trg. Ovo nije bila turistička šetnja kroz reprezentativne delove grada - ruta je vodila kroz naselja koja vlast godinama zapostavlja; mesta bez biciklističkih staza, sa deponijama pored stambenih blokova, sa fekalnim vodama koje se šire kišnom kanalizacijom. Mirko Šuljagić iz zbora Krnjača je bio direktan: „Niko to ne rešava, neko slepo crevo smo ostali u ovom kraju," a Sara Mitrić iz zbora Borča dodala da institucije „jako retko dolaze ovde i smišljaju dugoročna rešenja, dok deca u Borči dišu vazduh pored kanala koji nisu sanirana godinama."

Postoji logika u tome zašto vlast ne gradi infrastrukturu u perifernim naseljima. Ko nema šta da izgubi, teže se kontroliše. Ali tu je i naša strana - onaj ko ima problem sa deponijom ispred kuće, ima i veći razlog da se organizuje. Marš je prošao upravo tim mestima - da ukaže na problem centralizacije, odnosno da problemi postoje na nivou čitavog grada.

Tih trideset devet kilometara služilo je kao podsetnik na mostove, nasipe, prigradske ulice i gradske bulevara koje su zborovi prošli tokom godinu dana šetnji širom Srbije. Šetnje su postale simbol decentralizacije pokreta: ideje su putovale van Beograda, van gradova, do mesta gde vlast misli da je njen monopol na informacije i strah koji seje neupitan. Beogradski marš je tu logiku primenio na Beograd - pokazao je da su svi krajevi grada jednaki u ovoj borbi.

Borča: 16 minuta tišine

U Borči je kolona stala. Šesnaest minuta tišine - po jedan minut za svakog od šesnaest poginulih u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Kao i uvek, taj trenutak je podsetnik zašto su zborovi nastali: jer su institucije zakazale, jer niko nije odgovarao, jer je sistem koji bi trebalo da štiti ljude štitio one koji su gradili te objekte, na temeljima korupcije. Šesnaest razloga zbog kojih se ne sme stati.

Godinu dana direktne demokratije

Petnaestog marta 2025. pročitano je „Pismo narodu Srbije". U godini koja je sledila, zborovi nisu ostali na protestima - organizovali smo blokade, tribine, akcije čišćenja, prikupljali primedbe na urbanističke planove, borili se protiv poskupljenja vode i struje, pratili izborne nepravilnosti, podržavali Studente u blokadi. Marina Đurić iz zemunskog zbora je opisala šta se zapravo desilo: građani su počeli da praktikuju neposrednu demokratiju i da rešavaju lokalne probleme. Konkretan rad koji se odvijao svake nedelje, u beogradskim opštinama, ali i u drugim gradovima širom Srbije.

Zborovi su nastali kao odgovor na vakuum koji je ostavila institucionalna politika. Kad parlament ne funkcioniše kao mesto odlučivanja, kad lokalne samouprave služe strancima a ne građanima, kad sudovi kasne ili ćute - ljudi traže drugi kanal. Zborovi su taj kanal, mesto na kom se razgovara o stvarnim problemima i nismo pod kontrolom nijedne stranke ni interesne grupe.

Bazar kao politički čin

U Studentskom parku, dok je kolona još bila na putu, od 16h do 22h je postavljeno više od dvadeset štandova - zborovi, fakulteti, organizacije koje podržavaju studentski pokret. Bazar „Svi u zborove" nije bio samo humanitarna akcija, mada su donacije išle studentima, zborovima i Svratištu za decu ulice. Organizovan je onako kako se organizuju svi zborovi - toliko različitih tema na jednom mestu, a bez centralne komande koja bi diktirala ko šta radi. Kad je kolona konačno stigla uz bakljadu - to je bio znak da mreža koja se gradila godinu dana stoji, ali i da se širi.

(Ako nisi stigao na bazar, a želiš da proveriš koja je tvoja uloga u zboru, reši kviz Koji si lik u zboru?)

Pitanje koje ostaje nije da li smo kao zborovi uspeli da preživimo prvu godinu - jesmo, tu smo. Pitanje je šta nadalje radimo sa tim. Za 29. mart zakazani su lokalni izbori u deset opština na koje izlaze studentske i građanske liste. Marš 14. marta bio je i nedvosmislena poruka: organizacija koja je izgradila kapacitet za šetnju dugu 39 kilometara kroz čak osam opština, sasvim sigurno ima i kapacitet da prati glasanje, beleži nepravilnosti i drži vlast odgovornom - kako na biračkim mestima, tako i na ulici. Zbor građana Stari grad biće tog dana u Bajinoj Bašti kako bi obezbedio ispravnost izbora u tom gradu, a drugi zborovi i građanske organizacije pokriće preostalih 9 gradova.